Gojaznost i psiha

Kada govorimo o gojaznosti i psihičkom stanju, po meni tu odvajamo dva aspekta: onaj koji je doveo do gojaznosti i drugi aspekt, kako se osoba oseća kao gojazna.

Do danas je urađeno mnogo istraživanja o gojaznosti i prekomernoj težini kako kod odraslih osoba tako i kod dece. U svim tim istraživanjima navodi se šta i kako treba korigovati u ishrani i fizičkoj aktivnosti.

Prema novom istraživanju, deca sa viškom kilograma sklona su izolaciji, samoći, osećaju sramote i patnje mnogo više nego što se do sada mislilo. Kao glavni krivac za to navodi se nedostatak podrške porodice ili društva. Roditelji često greše kada svoje dete koje ima višak kilograma kritikuju i vređaju na osnovu fizičkog izgleda ili mu zabranjuju određenu hranu, umanjuju ili ukidaju obroke. Takav pritisak dovodi do kontraefekta jer se tada deca povlače u sebe, često krišom jedu i još manje su fizički aktivna.

Patnja dece u tom dobu može dramatično uticati na njihov dalji razvoj, kako fizički tako i mentalni. Pokazalo se, prema jednom ranijem istraživanju, da kvalitetniji i ispunjeniji život imaju čak i osobe sa rakom u odnosu na osobe sa viškom kilograma. Užasni rezultati istraživanja, složićete se!

Za potrebe istraživanja pregledani su filomovi čiji sadržaj promoviše nezdravu hranu ili gojaznost. Od pregledanih trideset filmova pokazalo se da 87% promoviše nezdravu hranu, 71% prekomerno velike porcije, a čak dve trećine promoviše temu vezanu za telesnu težinu tako što se vređaju i omalovažavaju gojazne osobe. Problem je širi, sveobuhvatan i ne odnosi se samo na ličnu patnju gojazne osobe, već je i promovisan kroz, televiziju, internet medije, društvene mreže u YT kanale.

Doktorka Keti Lič, u svojoj knjizi Psiologija & Gojaznost (2006), kaže da se kod gojaznih osoba prekomerna kilaža i preterano uzimanje hrane predstavljaju kako vid odbrane i psihološkog opstanka, tako i način zadovoljenja nezbrinutih potreba. Neke od ovih osoba uspeju da omršave, ali kada se to desi, skoro uvek se vrate na staru težinu dok ne razreše uzrok u osnovi problema gojaznosti (često se dešava da se svaki naredni put ugoje malo više nego ranije, kao da na podsvesnom nivou pokušavaju da otežaju sebi naredne pokušaje mršavljenja).

Smanjenje telesne težine dolazi spontano kada uspostavimo balans.

Nova studija južnoameričkih naučnika istraživala je vezu između debljine i anksioznosti kod sredovečnih žena. Zaključak je nedvosmislen - žene sa većim strukom imaju veći rizik da obole od anksioznosti. Tim je analizirao podatke 5.580 žena iz 11 zemalja Južne Amerike starosti od 40 do 59 godina. Ispostavilo se da rizik za anksioznost raste sa viškom kilograma. Naučnici pretpostavljaju da hormonalne promene mogu biti krivac i za gojaznost oko struka i za anksioznost.

Istu ovakvu studiju je izvela i naš endokrinolog prof dr Vesna Dimitrijević Srećković koja je u svom istraživanju dokazala da gojazna deca pate od depresije i aksioznosti i ta su za to krive hormonalne promene u telu, konkretno u masnom tkivu oko struka.

Takođe, psiholozi i struka kažu da je u terapiji gojaznih osoba važno je da utvrdimo da li je osoba gojazna od detinjstva ili je reč o gojaznosti nastaloj kao reakcija na neki stresan događaj kasnije u životu. Kod osoba sa dužom istorijom gojaznosti i psihoterapijske intervencije su kompleksnije, a terapija duže traje.

Ovo su bila neka istraživanja i psiolozi, to jest stručna javnost koja je nedvosmisleno pokazala da gojaznost i te kako utiče na psihu, ponašanje i mentalno zdravlje osobe. Mi “povratnici” sami znamo da nije baš normalno smršati, pa se ugojiti još vise, i tako i po nekoliko puta…Ima nas onih, depresivnih, koji patimo, stidimo se svog tela, retko odlazimo da kupimo sebi garderobu, na plažu, bazen, kod kozmetičara na depilaciju, masažu… ima nas i onih bučnih, nasmejanih, glasnih koji kažu da vole svoje telo, neopterećenih, debeljuce kojima zavidimo…a za nji psiolozi i struka kažu da su samo našli mehanizam, zid, štit, kako sa problemom izlaze na kraj. To je njihov put.

Za kraj ovog posta napisaću krucijalnu stvar koja je potrebna svim, a posebno gojaznim ljudima: PODRŠKA, bezrezervna podrška i vera u njih! Ruka kada padnu, podstrek kada zastanu, radost i bravo kada uspeju. Žao mi je što kod nas, ili bar ja ne znam, (pišite mi ako je drugačije), ne postoje Grupe za Podršku. Grupa ljudi koja deli sa vama istu sudbinu, nedoumicu, problem, glad. Koja ti kaže da nisi sam!

Evo, ja ti kažem: NISI SAMA!!! Pisaćemo ovde, na instagramu u grupi, na FB-u u grupi, dogovorićemo se da se družimo, napravimo našu grupu za podršku i guramo napred!!!

Do uspeha!

Uvek tu za tebe, Vanja