Proteini

Priča o zdravoj hrani ne može da prođe bez materija koje je čine takvom. To su makro i mikro nutrijenti.

Samo ime makro nam govori da su nam te materije potrebne u većoj količini, i u makronutrijente spadaju:

Proteini

Ugljeni idrati i

Masti

Sve njih ćemo obraditi u posebnim postovima, a počinjemo sa proteinima. I ovde ću istaći, da je za zdravu, balansiranu ishranu neophodno da ih sve unosimo na dnevnom nivou, a ako smo na dijeti za mršavljenje još bitnije, da ne bismo u njihovom nedostaku unosili brzu i nezdravu hranu.

Reč protein, potiče od grčke reči "protos" što u prevodu znači PRVI ELEMENT. Proteini se nalaze u raznim namirnicama. Može se gotovo reći da su u većim ili manjim količinama zastupljeni u svoj hrani osim u rafiniranim šećerima i mastima.

Funkcije proteina:

PRIMARNA FUNKCIJA: rast i regeneracija tkiva i ćelija

STRUKTURNA FUNKCIJA

ENZIMSKA FUNKCIJA

TRANSPORTNA FUNKCIJA

REGULATORNA FUNKCIJA

ZAŠTITNA FUNKCIJA

Više od 50% svake ćelije čine proteini koji su zaslužni za razvoj mišića, kostiju, tkiva.

Struktura proteina: AMINOKISELINE

ESENCIJALNE (ne može ih organizam stvarati, nego se moraju uneti hranom)

USLOVNO ESENCIJALNE

NEESENCIJALNE

Razlikujemo proteine životinjskog i proteine biljnog porekla. U proizvode koji su najbogatiji izvor proteina spadaju namirnice životinjskog porekla i mlečni proizvodi. Belo odnosno živinjsko meso je najzdravije jer je izvor nemasnih proteina dok crveno podiže nivo holesterola, pa ga je u velikim količinama bolje izbegavati. Najbogatiji, ujedno i najzdraviji izvori proteina su nemasno meso i riba, povrće, voće i mahinarke. Životinjska vrsta proteina sadrži sve  esencijalne aminokiseline, pa spada u proteinsko visokovrednu namirnicu.

Biljna vrsta proteina ne sadrži sve esencijalne aminokiseline pa ih je potrebno kombinovati. Primer proteina biljnog porekla su grašak, boranija, sočivo, žitarice, bundeva, konopljino seme, kokos, sojini proizvodi...

BIOLOŠKA VREDNOST: Visoka biološka vrednost proteina je kada sadrži esencijalne aminokiseline u odnosu približno potrebnom čoveku. To su prvenstveno proteini životinjskog porekla. Niska biološka rednost je kada proteinu nedostaju neke od esencijalnih aminokiselina. To su proizvodi biljnog porekla. Za unos svih esencijalnih aminokiselina kod biljne hrane, neophodno je kombinovati unos dva nekompletna proteina zajedno. Recimo kombinacija maunarki i žitarica.

Kada se u organizam unosi hrana koja sadrži proteine, u želucu se luče sokovi za varenje. Sokovi razlažu proteine u hrani na amino kiseline koje se spajaju i dalje proizvode potrebne proteine za organizam. Tako nastaju mišići, organi, kosa, koža i uspešno reguliše imuni sistem.

Neki od proteina sa visokom biološkom vrednošću: meso, riba, jaja, mlečni proizvodi…

Proteini sa niskom biološkom rednošću (potrebno ih je kombinovati): povrće, mahunarke, žita, orašasti plodovi, semenke…

Koliko nam treba proteina? 

Po uputstvima SZO: 0,8 G/KG DNEVNO

Međutim potrebe variraju u periodu trudnoće, rasta, bolesti, bavljenja sportom... Ovde moramo reći i da se trendovi u nutricionizmu menjaju, pa je sad veliki broj planova ishrane sa više proteina na uštrb ugljenih idrata. I sve to zavaljujući činjenici da su proteini esencijalna „stvar“, u odnosu na UH gde nemamo prefiks esencijalno. I ja sam pobornik te teorije!

KOLIKO KALORIJA IMA PROTEIN - 4 Kcal/g ili 17 kJ

Zvanična preporuka SZO: 10-15% ukupnog dnevnog energetskog unosa treba da budu proteini, ali današnja struka kaže da je sasvim u redu povećati taj procenat u zavisnosti od zdravstvenog stanja i potreba svakog čoveka.

Do sledećeg posta,

Uvek tu za tebe, Vanja